31/03/2006 -Prenos poklonjene imovine na treće lice...
Ugovorom o poklonu nepokretne imovine koji je zaključen izmedju mene i mog dede (koji više nije živ), meni je pripala celokupna njegova imovina. Medjutim ja sada nemam pravo da tu imovinu prenesem trećem licu (prodam),već sam morao raditi ostavinski postupak sa ćerkom moga dede, ali je ona tražila da polovina celokupne imovine pripadne njoj. Da li postoji mogućnost da ja tu imovinu prepišem trećem licu bez ostavinskog postupka, a na osnovu tog ugovora o poklonu, da li ona ima pravo da traži polovinu imovine iako je moj deda sve poklonio meni, i da li ja to mogu preneti na mog sina, pa da on posle ima apsolutno pravo da tom imovinom raspolaže i da je dalje prodaje trećim licima.Ugovor o poklonu, sačinjen i overen u skladu sa zakonom, proizvodi svoja dejstva od samog trenuka zaključenja.
Na osnovu ovakvog ugovora, a posle izvršenog plaćanja poreza na promet, poklonoprimac se može uknjižiti u zemljišnim knjigama i time postati vlasnik nepokretne imovine i sa ovom imovinom može dalje bez ikakvih ograničenja raspolagati.Zakonski naslednici poklonodavca, koji smatraju da im je raspolaganjima poklonodavca, među koja spada i ugovor poklonu, povređen nužni deo, mogu pokrenuti parnični postupak u kom bi zahtevali utvrđivanje povrede svog nužnog dela. Po osnovu povrede nužnog dela oni, međutim, ne mogu zahtevati povraćaj poklonjene imovine, već bi prema poklonoprimcu, mogli samo istaći zahtev za isplatu novčane protivvrednosti svog nužnog dela.
Lice koje postavlja pitanje je, dakle, samim ugovorom o poklonu, ukoliko je on valjano sačinjen, postalo vlasnik nepokretne imovine, sa kojom bez ikakvih ograničenja može raspolagati.
Na osnovu ovakvog ugovora, a posle izvršenog plaćanja poreza na promet, poklonoprimac se može uknjižiti u zemljišnim knjigama i time postati vlasnik nepokretne imovine i sa ovom imovinom može dalje bez ikakvih ograničenja raspolagati.Zakonski naslednici poklonodavca, koji smatraju da im je raspolaganjima poklonodavca, među koja spada i ugovor poklonu, povređen nužni deo, mogu pokrenuti parnični postupak u kom bi zahtevali utvrđivanje povrede svog nužnog dela. Po osnovu povrede nužnog dela oni, međutim, ne mogu zahtevati povraćaj poklonjene imovine, već bi prema poklonoprimcu, mogli samo istaći zahtev za isplatu novčane protivvrednosti svog nužnog dela.
Lice koje postavlja pitanje je, dakle, samim ugovorom o poklonu, ukoliko je on valjano sačinjen, postalo vlasnik nepokretne imovine, sa kojom bez ikakvih ograničenja može raspolagati.
Ukoliko želite, POSTAVITE I VI PRAVNO PITANJE
Ukoliko Vas intreresuje saradnja i stručna pravna pomoć iz obalsti krivičog prava i građansko imovinskih odnosa, obratite nam se. Biće nam zadovoljstvo ukoliko možemo da vam izadjemo u susret.
Advokatska kancelarija Radivojević nalazi se u Beogradu u ul. Svetozara Ćorovića br. 13, a prijem stranaka je ponedeljkom, utorkom i četvrtkom, od 18 - 20 časova.
Telefon kancelarije: 011/322-34-99.
